Mile voli disko
	Ako je definicija grada gomila kuca i stanovnika na jednom mestu, onda je Beograd grad, odnosno onda ja zivim u gradu. U njemu zivi jos oko 2 miliona primeraka homo sapiensa koji su, ili ce, ili trenutno kao vid zabave upraznjavaju odlazak u obliznje ili odalje disko klubove. Blizimo se jubilarnoj 30. godisnjici formiranja pojma "disko klub" u ovom "gradu". Ali i posle toliko vremena, na samom kraju 20. veka diskoteke u njemu nastaju od adaptiranih kotlarnica, magacina, pivara, bioskopa, sklonista, podruma i trabakula u polupolovnom stanju. Svaki njen gazda, na neki volseban nacin i nauci nepoznatim mestima nahvata i pred vrata svoje diskoteke montira po jednog kromanjonca, ogromnog, misicavog i poluretardiranog covecjeg pretka za koga se mislilo da je izumro pre otprilike 400 hiljada godina. Kakva dobrodoslica!!! Posebno kada nema mozgu bliskog nacina da nedvosmisleno zakljucite da li vam se doticni homo sapiens smeska ili se sprema da Vam saspe zube u potiljak. Tako ste vec na samom ulazu izlozeni nasilnom vracanju u doba jure, krede, sundjera i - elementarnom strahu. A dosli ste malo da se izigrate i opustite... Eventualno glasanje doticnog homo-sapiensa koje je slicno ljudskom govoru onoliko koliko Dzajic navija za "Partizan", znak je da zeli da vam se obrati. A napor koji cete uloziti da razaznate sta slozeni sisar pokusava da Vam objasni , bice ravan najtezem dnevnom oranju/kopanju/grabuljanju. Sami ste trazili... Po ulasku u kotlarnicu, garderober Vam je uzeo kaput, ali je on izgleda po zanimanju oruzar, jer ce Vas umesto "dobrodosli u nas disko klub, zelimo Vam lud provod" pitati: "Imate li nesto od oruzja?" Ako mu kazete kako je to pitanje glupo (jer sta ce Vam opuzje u diskoteci je isto toliko imbecilno koliko i obuci bermude i frak za prijem kod predsednika drzave), mozete izaci iz diska sa nekoliko zuba manje u vilici. Ako mu pak odgovorite da nemate, nece Vam poverovati, vec ce propisno da Vas ispipa (devojku da izvata), i bez "izvinite" ili "izvolite" okrenuti se da dovrsi svoju napola izbalavljenu pljeskavicetinu sa lukom ciji se umilni miris blagodarno razleze ovim fascinantno renoviranim kotlarnickim prostranstvom. Sam ulazak u glavnu prostoriju (gde je inace stajao kotao), neodoljivo podseca na film "Njujork 1997". Prvi utisak kome civilizovan covek ne moze da se otme je da je na ulazu promasio vrata i upao u zatvorsku diskoteku nekog KP doma. Na to nam ukazuju umilna ocelavljena lica svih muskih individua u lokalu, sa prijateljski upucenim pogledima od kojih se i sirotom pekariju zavezuju creva. Ni jedan od njih (gle cuda!) nema patike, jer se verovatno ne slazu najbolje sa Armanijevim odelima od 1500 maraka (nemackih, neponistenih), osim jednog od njih, onog najogromantnijeg, koji osim patika na sebi ima i trenerku mada je uveliko prosla ponoc. Mora da mu nije dobro... Ako je upotrebna svrha diskoteke da ljudi u njoj djuskaju, zasto svi pomenuti kriminalci i "biznismeni" samo sede i piju za sankom? Odgovor jednog od njih je sasvim logican: "Pa jel' ti znas posto je ovo odelo? I sta... U njemu da djuskam?!?!?!" Njegov odgovor na sledece, potpuno iznudjeno pitanje "A sto si ti onda dosao u diskoteku koja je smisljena da u njoj ljudi djuskaju?" sadrzi detaljno objasnjenje koja hirurska interventna klinika nocas dezura. Ako ste muskarac, zanimace Vas (verovatno) i zenski sastav ovog cenjenog skupa. Na osnovu onoga sto se da videti u diskoteci (recimo da su Vas spustili sa Melmaka) mozete zakljuciti da u Beogradu apsolutno ne postoje smedjokose i crnokose devojke. Drugo, stice se neodoljiv utisak da gradom vladaju neki cudni zakoni ili ne daj boze, policijski cas koji zabranjuje devojkama izlazak u grad pre pola jedan po ponoci. Jer, bas od tog momenta na jadnu diskoteku krece nepregledan stampedo izblajhanih koza, (hidrogen 14%), medju kojima ima primeraka koji zaista zasluzuju sam vrh svetske lepote. Koliko je ova tvrdnja tacna, saznacete ako se, beskrajno srecni, nadjete te noci u njenom narucju, i sutradan pored nje probudite. Prvo, postoji sansa da Vas izda srce kad u sopstvenom krevetu ugledate bice nastalo ukrstanjem pomahnitalog albino grizlija i patuljaste verzije kornjace sa Galapagosa ciju je majku na porodjaju prepao gorila. Jastucnicu s njenog jastuka odmah bacite na pranje, jer od snezno bele kakvu ste je ostavili, ona je sada namazana svim mogucim ratnickim bojama zbog kojih bi Bik Koji Sedi od ushicenja ustao. Na mestu gde je odlozila svoju odecu naci cete mnogo vise toga nego sto ste u diskoteci videli da ima na sebi. Gotovo trenutno stanje impotencije (pa makar i posle 10 godina boravka na Golom otoku) izazvace suocenje sa ortopedskim pomagalima koji su pred Vama: prslucici sa umecima za "povecanje" grudi, mider sa umecima za lepse oblikovanje guze, stikle od 12 cm, kais koji od struka pravi cackalicu, obavezna perika ili tupe, i bluza sa natprirodnim naramenicama. Dok ocajno tumarate po kuci razmisljajuci kako da se otarasite skota, zacucete umilni glas iz kreveta: "Molim te pazi da mi ne zgazis nokat, tu mi je negde ispao nocas...?!?" I stvarno, vestacki nokat kapitalac stajace samo par santimetara od Vase noge... Ako neko djuska u diskoteci, to su ovakve, gore opisane. Oko podijuma (ili ringa iz gore pomenutog filma) formira se kordon, dva ili tri onih armanijevaca koji gledaju, merkaju i biraju ko je njihova vecerasnja zrtva. S obzirom na njihov IQ koji brojcano lici na izvestaj o temperaturi u nasem gradu, njima sutra ujutru pored neke lepotice ne preti srcka. Medjutim, najveci problem da sebi objasni sta se ovde desava imace covek iz biznisa koji je posle napornog dana na berzi ili u svom trgovackom predstavnistvu dosao da se malo opusti. Ono sto vidi je da nepregledna masa najrazlicitijih ljudi non-stop besomucno nesto vrlo vazno telefonira koristeci (boze moj!) mobilni telefon, u daljem tekstu mumlafon. "Joj pa ja samo sto sam pobegao iz kancelarije! Ovde je triput gore!!!" -urlace unesreceni japi gledajuci buljuke mucenika kako ocajnicki traze cosak kotlarnice sa sto manje decibela kako bi u dva nocu obavili neodlozan i zivotno vazan razgovor tipa: "Ej, gde ste?" Kada posle "divnog provoda" odlucite da napustite gradjevinu koja je diskoteka samo u trecoj asocijaciji, naletecete, sasvim sigurno, na takav vozni park da ce Vam se svaki odlazak na sajam automobila uciniti apsolutno besmislenim. Ono sto ste nocas videli ispred "Trezora" ili "XL"-a na nas mucenicki sajam kola stici ce 2001. godine... Ali, ne ocajavajte, jutarnji prevoz je proradio. Sedite lepo doterani u nas apotekarski cist GSB pored matorca koji je upravo posao na pecanje. On nema ni mumlafon ni "Pajero" (padjero, pahero), ali ima dusu i ljubav prema prirodi. Zavisi sta ko primecuje...   Dok Vi čitate ovo, hiljade ljudi iz celog sveta rade na tome da strpaju novac u moj džep. Ja zarađujem čak i dok spavam! U roku od nedelju dana isto to se može desiti i Vama. Više informacija možete dobiti ovde.
	Collected by Petar Benke