|
Al' se nekad dobro jelo baš...
I
onda, jedno četvrt sata nismo ništa jeli, jebeš ga i došli u
voz i kaže baba, moj otac, kaže, ovaj kako se zove:
- Imal' šta god da se jede? Ima l' onih sendviča? - Ja kažem:
- Nema ...
Metili smo... metila je kuma u foliju. On je, baba moj, imao
jaku kiselinu, pa je pojeo sendviče sa folijom i sa korpom.
Imao je jaku kiselinu; to se osećelo najviše u vagonu, kad se
izujemo, kad krene voz i onda su se zamagljivali odma prozori
prozori, sve jedno bilo leto il' zima, jebeš ga ... Dobro to
sad nema veze s ovim. I ja kažem:
- Ima samo onaj što prodaje one grickalice, u vozu ...
Dođe taj jedan i viče:
- Susam, susam, semenke, semenke, susam, susam - Kaže njemu
baba moj:
- Susaj, susaj i treba da susaš ...
Uzeo je jednu tako veš korpu ti lebeblija i to je malko gricko.
I
kad smo došli na stanicu napao je jedan kioks. Kaže:
- Dobar dan.
- Dobar dan.
- Imal' štogod za jelo? - Kaže:
- Ima samo novine, jučerašnje - kaže:
- Ne možem to.
To ne bi ni baba svario. Kaže:
- Fala, to nećemo.
- Nego šta?
- Ima bajandere.
- Bajandere?
E, možete misliti otkad su bajandere, kad kod nas bajandere
ne stižu ... iz određenih razloga ... Šta je što ne šaljete?
...
...
I uzme baba tu jednu bajanderu, je pojeo. Sve mu je bilo lila
oko usta, kako je zajedno s onim papirom zaz pečat ... Bilo
na šesnaestog oktopoda ... ne znam dokle su važile tačno ...
malko su već ... napustila ih pigmentacija, onako, krenule već
bajandere.
I
onda smo ušli, da preskočim par važnih detalja, došli smo u
jednu buregdžinicu, jebeš ga, i baba kaže:
- Uzmi bureka.
- Koliko?
- Kolko možeš da poneseš - I ja kažem:
- Dobro.
I dođem ja i kažem onom:
- Dobar dan - u buregdžinici, a on kaže meni:
- (šiptarski akcenat) Dobar dan ...
U, reko, jebem ti, kad mi ovako počne nedelja, al' dobro, reko:
- S čim imaš burek - Kaže:
- Imam sa raznim delatnostima ... imam sa mesom, sirom, jabukama,
imam sa karamfilićem, imam raznorazne kombinacije - Ja kažem:
- Dobro, daj mi jedno dve korpe bureka, ove tepsije, napravi
sendvič jedan.
I baba to pojede oma i onda je napao jedan kontejner, onaj za
...
...
Pa bilo je raznog đubreta, lepog. Tih dana su bile slave, Božić
i to pa su ljudi bacali svašta. Bilo ... Lepih stvari se moglo
naći. I bio je jedan lebac jako lep, ekološki onako zelen. To
su ove paramecijumi, ove gljuvice, ne znam kako se zovu, penicilijum
...
I
babo pojede taj lebac i kaže:
- Ja ne mogu više da izdržim od gladi. Šta ćemo sad? - Ja kažem:
- Imamo sto metara do kuće - Kaže on:
- NE MOŽEM! Nosi me, ja ću kolabrirati. Ja ću kolabracionista
postati od gladi. Ja ne vidim više, ne vidim na oči, meni se
sve prikaziva ... - I ja kažem:
- Babo, da svratimo u ovaj restoran jedan?
- Ima?
- Ima.
- Dobar dan.
- Dobar dan.
- Jel' otvoreno?
- Otvoreno.
- Šta imate.
- Pice ...
-
Valda nije ...
- Jeste - kaže.
- Pice?
- Da.
- Pa otkud - reko - baš to da imate u vašem restoranu? - Pa
kaže:
- To je jako lepo.
- Znam ja - reko - kakvo je to, samo što nisam navikao ovako
ujutru na prazan stomak i ovo je pošten komšiluk - Kaže on:
- To je Italijanski restoran - Reko:
- Ne pitam ja čiji je, ali nije lepo. Mogli ste nešto drugo
praviti, jebeš ga - Kaže on:
- Šta da stavim? - Pa reko:
- Imaš nešto drugo? - Kaže:
- Nemam, samo pice - A reko:
- Daj mi kolenicu, to je lepo, to je blizu.
- Nemam - kaže - samo pice.
Ja kažem babi:
- Pa, jebeš ga, imaju samo pice - Kaže baba:
- Ju, naopako. Kakve su? Pohovane, pečene ...
- Pa - reko ne znam. Pečene valjda - Kaže on:
- Pa da uzmemo deset komada na luku ...
-
Znaš šta - reko - daj mi te pice tvoje.
- Kolko?
- Porciju jednu, kolko pica stavljaš, deset komada ... - Kaže
on:
- Ne možem?
- Što?
- Pa to je veliko, tolke su (pokazuje rukama).
- Tolke? ... Pa šta im tepate, kad su tolke ... pice ...
-
Kaži ti meni je l' ti zaboravljaš?
- Pa imam ja za to lek, jedan, jako dobar.
- Za koje?
- Pa za zaboravljanje.
- Je l' pa to baš mene muči. Imaš kakav lek za to?
- Imam, pa sad sam ti rekao da za to imam lek, za zaboravljanje.
- A je l' bi mog'o da mi daš?
- Koga?
- Pa lek taj za zaboravljanje.
- E, da imam. Jako dobar lek.
- Pa kako sa zove?
- Ko?
- Lek za zaboravljanje.
- Aha, za zaboravljanje lek... Taj ti je jako dobar znaš, a
zove se, ovaj, daću ti ga ja, je l' ti treba?
- Treba mi.
- Čekaj, saću ti ja reći kako se zove. To je, ovaj ..... znaš
za zaboravljanje. Znaš otkad to uzimam, sve mi se razbistrilo
i ne zaboravljam, uopšte, od tog leka, koji se zove .... se
zove .... to ti je .... Ima jedan cvet.
- Jebeš ga, ima više cveća.
- Pa ima više, ali ovaj je baš glavni, onaj cvet, mislim šef
od svih cvetova.
- Pa ne zanam koji, kukurek?
- Nije kukurek, nije kukurek. Baš glavni onaj cvet. Ja se tog
cveta setim .... Naređaj mi cvetove.
- Pa ne znam koji, odakle da počnem? Kakve oćeš cvetove.
- Pa taj glavni, car od svih cvetova, što ima plavi, crveni,
nema plavi, ima crveni, beli, žuti, taj cvet. Ima bodlje!
- Bodlje? RUŽA!
- Ruža!
- Pa ruža se zove lek?
- Nije, ne zove se lek ruža, nego preko tog se ja setim kako
se zove.
- Pa kako se setiš?
- Čekaj malo. RUŽO DUŠO, KAKO SE ZOVE ONAJ LEK, ŠTO JE MENI
GOSPON DOKTOR PREPISAO ZA ZABORAVLJANJE?
Narodnjaci i slično...
Kažu
da su sve moje pesme iste. I moguće da je to istina. Znaš i
pevam ih istim glasom i godinama već. Evo ovo je kalendarski
dvadeseta godina kako ih pevam i snimio sam ih puno, sto četrdeset
čini mi se otprilike, nešto malo manje ili nešto malo više,
i moraju da liče jedna na drugu. Tu ustvari teoriju je lansirao
jedan od mojih kolega. Nekad me kolege ispljuju u nvinama. Kažu:
?Ispljuvao te kolega u novinama?, pa onda znam da imam i kolega.
Inače interesantno nema ih nigde. Zbog konfiguracije terena,
valjda ... Ovako me ispljuje ... Dobro, pa zašto, to je ustavno
pravo, ali gledajte, jednom je to lansirao prvi beogradski muzičar
i revolucionar i on je rekao:
- Đoletove pesme su sve iste.
Jebem li, ga što kaže naš narod, i meni su one Ajnštajnove formule
sve iste. Nismo svi svemu dorasli. To je tako.
Ali
O.K. primam kritiku. Liče, liče, jes liče, kad ih isti dildika
peva tolke godine. Pazai, da moju neku pesmu otpeva neki od
ovih ?A, što nebi moglo? varijanta ... A gledate, pratite ...
a nisam očekivao. Pa ne stvarno, ali da neko od tih CD-Roma,
recimo ... neki Šaban u bordo odelu, znaš da ... Pa zamisli
druga pesma: (narodnjački)
Nošen
dahom sna
doleteo je sivi golub na moj dlan
zašto ko da zna
al? to sam jutro dočekao,
i onda kez,
UMORAAAAAAN!
Druga
pesma, jesi vido, malo fali ... malo, malo fali, vidiš promeni
se smisao, oni kad se nasmeju. Ja pevam te tužne pesme. Oni
se smeju stalno, kad pevaju: (narodnjački)
Majka
mi je naaa samrtiiii ...
a prateći vokali,
Ima raka, ima raka, neizlečivooog!
Moraš
da se smeješ. Ako si pevač moraš da se smeješ. Ti si ta budala
koja peva pred ljudima. Muškarac koji peva, pazi ... Moraš se
smejati.
Ili
u drugoj krajnosti. Ne moraju da budu narodnjaci CD-Rom, neka
bude, recimo, neka princeza na zrnu praška, belog, da ležerno
negde otpeva, recimo:
Nema
više dobri svete,
one lepe ...
UAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAU!
Naježio
sam se.Menja potpuno smisao pesme.Možda ne bi bilo rezanci s
makom nego valjuške sa sirom. Potpuno se promeni. Pesma dobije
potpuno jednu drugu težinu.
Al'
pevam ih nažalost ja. I sad bih želeo da iskoristim priliku
da otpevam jednu od tih pesama, pošto je otprilike to vreme
... Kolko je Đorđe, molim Vas sati? ... Pet do devet, čoveče.
U ovo vreme Rej Čarls bi već ... da platimo pa da idemo. Pa
nemojte. Mi smo primitivni. Oni znaju kako se drže koncerti.
To je beli svet. Oni su izmislili šou biznis. Kod njih se kratko
drže koncerti. Mi otežemo balkanski nevaspitano, kad spojimo
stolove. Ma da ... Kako je Rej na cuger ono održao, taknuto-maknuto,
čoveče. Ono sat vremena i gotovo. Da platimo pa da idemo varijanta.
I oni na kraju samo:
- Ej, Reje - vokativ jel' - Ej, Reje - ili - Ej, Reju!
Ovi koji nisu s njim na Rej:
- Gospodine Čarlše, zašto je tako kratko trajao koncert?
A on kaže:
- Pa ne znam.
A oni kažu:
- Ima tu neki Balašević, koji po tri sata drži koncerte.
A on kaže:
- Hm, to bih voleo da vidim.
Zato što oni to drže mnogo kraće, znaš. To je moderno.
Međutim,
u ovo vreme otprilike, u pet do devet, neki meni vrlo dragi
tipovi odlaze na spavanje. Adondon varijanta. I ispunilo se
eto, eto sve prognoze žute štampe su se konačno pokazale kao
tačne. Dvadeset jedan mesec, već, eto kako Oliveru zatičem u
krevetu sa drugim muškarcem, vidno mlađim od sebe. I ne samo
da je s njom u krevetu, nego taj isti, dotični i sisamoju ...
ljubav mog života. Pa sad vi gledajte ... Moje devojčice su
večeras sa mnom. Olja i Aleksa nisu. Da su tu, mogao bih da
kažem da je čitav moj svet večeras u Sava Centru.
(aplauz)
Dosta!
Rekao sam da vam neću podilaziti. Jer, već ima raznih priča,
analiziraju me sa svih strana. Nekad pipam puls da vidim da
li sam umro, jer toliko me fale i napadaju da mora biti ili
sam mrtav ili se nešto drugo desilo što niko ne sme da mi kaže.
Jer postoji jedno stručnmo mišljenje po kom pevam istu pesmu
deset godina ... Jednu pesmu pevam samo menjam tekstove ...
Jednu
pesmu pevam? ...
Pokazalo se kao dovoljno, bato ... Pokazalo se kao dovoljno
...
Vi
imate ono dugme za fine tuning ...
Ma šalim se, nema veze ... Šta misliš ... Za dobrim se konjem
dižu određene stvari... Iako, mi ne odgovara baš to poređenje
sa dotičnim kopitarom.
Znaš
šta se dešava, ... kad sam zamislio ovu pesmu ... Gledam neke
zvezde gore...
- Druže, jesi ti čovek ili zvezda tamo. Ja ne znam, kada se
upale svetla na balkonu ...
Kad prođe ova situacija, nabaviću dvesta metara dugačak kanap
i otićiću na balkon da otpevam jednu pesmu. Nikad ne znam, jeste
vi zvezde tamo? Šta ste vi tamo u pomračini? ... Puno vas volim!
... Ne znam, ja sam hteo da napravim jedan štos da doletim do
do vas; pa videli ste onaj čovek Majkl Džekson je to uradio
pre mene; mada je to potpuno neodgovorno, mislim zna se ko je
nebeski narod, ovde, ko leti ... Recimo da sam ja od onih debljih
ptica.
Znači
kad sam napravio ovu ploču, zamišljao sam stvari sasvim drugačije
i nisam mislio da će ovo biti promocija, nego da ćete te pesme
jednom slušati, da će vam postati drage , kad budete putovali,
recimo, na more ... ih, more ... na zimovanje, bilo gde, van
zemlje kad bude sve opet normalno. Nisam ih zamišljao tako,
ali je nažalost nisam taj koji o svemu odlučuje.
Da
smo pre deset godina našli na nekom od ovih koncerata, bilo
bi ono kao: Šta bi moglo da se desi za desetak godina, kao neki
idiotizam, ... kao, e, ... zamisli, prođe deset godina, dođe
'93. i mi sad idemo u Segedin da kupimo farmerke! ... Hahahahahahahaha
...Ček, e, znaš šta bi još moglo ... da za deset godina predsednik
Jugoslavije bude onaj ... ... E, di si njega našo, ... nemoj
da zajebavaš ...I kao sad treba ja da snimam ploču u Novom Sadu,
kao, ... a treba da pitam Joleta Vrapčevića! ... Hahahahaha
...
A
Jole, ne znate ga vi, malo ste se kasnije uključili. Draga jedna
osoba sa seckanom bradicom i ustima malo ... vaginalnim. Dobro,
hteo sam da ne ispadne prosto, a ispalo je još gore. Jedan od
onih školovanih tipova, koji me mrzi zato što sam ja otpevao
onaj "razdeljak te ljubim", a oni su već tada imali
bolju pesmu od mene i koji uvek uredno peva na fajrontu:
- Senkina kuća na kraju ... - sa istim tim objektom; ... misli
se na usne.
Školski, kao što pevaju svi veliki pravi pevači. Smej se, bez
obzira o čemu pevaš, budala si:
- Šta ću, nane, umrla mi majka ... - to je ta varijanta.
I jednog dana kad budemo išli u Segedin po farmerke i to sve,
onda ćeš ti pitati Joleta Vrapčevića da li možem da snimam u
Novom Sadu ploču. I bio sam da ga pitam. Odgovor je bio negativan.
Tako da sam snimao u Zemunu ploču ... Zahvaljujem se Zemunu,
ako je prisutan.
ZEMUN
JE NAŠ!
Sledeći koncert Beograđani dolaze kao naši gosti ovamo u Sava
Centar ... autonomaška krv provrela ... Pazi kakvi idiotizmi
...Setite se jogurtai onih stvari što je bilo. Onda su izmislili
tun kategoriju autonomaši. Sad ovi što su bacali jogurt idu
tamo oko komiteta pa gledaju da nije ostao neki slučajno neotvoren.
Kao oni što su pišali na trešnje, sad možda je ostao i neki
šnit salamena drvetu. Svi ti što su bili važni sad traže, dobijaju
dva jajeta kao topli obrok ... to je prvi deo rate ...
Jedna
nova pesma, ja sam se malo zalajao ...
Voz...
Vidite
o čemu se radi ... Sa komšijama samo najbolje odnose. Ja sam
rođen u glavnom sokaku u Novom Sadu ... Hungry Street. Tako
se zove ulica. Rekao sam da sam tamo već bio prozivan, ali slažemo
se ... I znamo se. Oni su oduvek mislili da sam ja malo blesav,
što se pokazalo kao tačno, ali to je ispalo na dobar način.
Ćale me stalno pita: ?Jesi ti normalan?? ?Nisam, tata, još i
živim od toga, samo kad bi znao ... što nisam normalan.?
Ali
uglavnom stvari se odvijaju lepo i harmonično, svi nas vole.
Evo, primećujem kad bacamo, recimo đubre, da su oko kontejnera
redovi. Cene nas znači u ulici. Znaju da će biti nešto ... Malo
gorči ova šalica, ali tako je ispalo. Pa dobro. Sad će ovih
dana da bude mnogo bolje.
Imamo
ovaj, preko bašte smo zagrađeni sa četiri sokaka: ispred Jovana
Cvijića ili Kambarova bivša ili Glavni sokak, a sa strane Karađorđeva,
pazi, pa Dositejeva, sve imena sa novčanica. A onamo Kiački
drum, dobro nema veliko ime, ali to je najveća ulica od svih
ovih.
I
sad tu dešava se da malo naše kokoške pređu kod njih u baštu,
malo njihove kod nas, tako cirkulišu, postoji promet flore i
faune. Ali neke komšije neugodne, ne bih sad da ih spominjem,
ali kad sam već krenuo, valjda neće fatati ovaj program. Znate,
kod njih šta god ode to se ne vraća. To sam primetio i prvih
dvadeset pet godina mi je bilo sve jedno, ali sad sam već počeo
da se nerviram.
I
pogledajte ovu stvar: pređe recimo ptica preleti ... op, gotovo.
Sunce zalazi nad njihovom kućom, čoveče. Tu nema, tu šta zađe
to se ne vraća. Sunce se nekad i vrati - sutra ujutru, ali ove
stvari kokoške ... Petao kako promoli glavu, ono kroz žicu samo
kok..... Nema glasa, nema da ispusti neki poslednji krik iz
savane. Valjda mu stave omu krpu sa onim hloroformom.
Zečić
ide preko.
- Komšija, jeste videli našeg zeca?
- Kog je'l onog riđeg sa onim belim je'l? Nisam ga video.
Sutra ide komšija s kapom, kao Dejvi Kroket ... od našeg zeca.
Pređe zec, ono kožurica od zeca.
Pređe poštar ono kožura od poštara.
Al' nema veze, uglavnom živimo dosta dobro i svi se slažemo.
Ima
jedan, što ga zovu Paja Tuluz de Lotrek. Zato što stalno topuzinu
onu seče ili je na lotrek, tj. na lotrama, na merdevinama, pa
nešto cifra. Piše neke brojeve na kući četkicom, ukrašava. Malo
vole da zaviri čašici u dno. Par puta su ga vadili već. Ali
šta da vam kažem. I on se vratio nedavno u kompletiću jednom
maskirnom. I ima ono: ?Kada se braca '19. vrno? i ?Kada se Paja
Tuluz de Lotrek '92. vrno? i uvatio i on razne priče da priča.
Ja gledam, bilo me sramota, bilo mi je malo i žao, malo sam
se sklonio u stranu. Kaže on:
- Mi smo, znaš, bili čistili ...
Paja govori, oni su bili čistili ... A ja mu kažem da su oni
bili malo i prljali ... Jer on svoju kućicu penzlom, ... (aplauz)
... i ja mislim ... koga ste vi čistili? ...
Usudio
sam se da napišem pesmu jednom gradu, bilo kom od Hirošime pa
na ovamo, kojeg su srušili Paje Lotreci i ovakvi tipovi. Možda
bude nešto dobro od toga ... I ja znam da će sve biti gotovo
onog momenta kad shvatimo da svi ovi koji ruše gradove, siluju,
ruše mostove, pljačkaju, da su svi oni na jednoj strani, bez
obzira pod kojom se zastavom trenutno kriju. a mi smo na drugoj.
I onda će sve biti gotovo.
...
U Novom Sadu je, ranije malo počelo muvanje, kad je bila ona
jogurt revolucija, one varijante, e onda je krenulo zakuvavanje
i veranje po ... (zvižduci iz pištaljki) ... zrikavci ... zrikavci
tužno zriču ... zrikavci veselo zriču ... samo da vam kažem,
izvinjavam se, samo jedan trenutak e, ...
U
nemoj da ovi provale da imam načina da vas ućutkam, odma će
me angažovati, jel ... Odma će me metiti na Trg Republike ...
Jeste videli, jeste primetili, da su neka mesta priznata otkad
smo moji prijatelji i ja bili pojavili se na Trgu Republike,
odma sutra u novinama priznato, ne znam, Niš, ... Samo sam okrenuo
jedan broj i reko sam:
- Nemoj da se ja opet penjem na tribinu.
Verovatno je bio pogrešan broj, jer sa one strane se čulo samo:
- (imitira Slobu) Molim, molim, molim ...
?U Srbiji demokratija ima duboke korene?, sad bi već mogla i
da iznikne već ... Al' nije to tema ovog razgovora ... ne ...
Nego sam počeo ono za naše i za njihove.
I
sad gledaj ovu varijantu. To kad je krenula ta jogurt revolucija
i oni počeli majmuni kojekakvi da se veru po porodičnom stablu
i da gleđu koja je grana odakle, imal' tu kakih, što kažu, Čivuta,
Šokaca i šta ja znam, to su sve oni ispitivali i mene uvatili
u mašinu. A ja sam baš onako, što kažu, dildika jedan ne znam
kad treba da se našalim. Zato su me i izbacili, svojevremeno
iz gimnazije ?Svetozar Marković? u Novom Sadu, ulica Njegoševa.
Nisam mogo da oćutim tako kad je nešto, znaš ... I što kaže
ono u onom mom romanu prvom ?Junak?, kaže, ?Bolje da sam se
rodio bez onog razdeljka na dupetu nego bez osećaja za humor?
... znaš ono ... stvarno nikad nisam znao da u pravom momentu
izvalim pravi fazon. Oni svi nosili letve neke, zastave, table,
samenjivali rukovodstvo partijsko i šta znam, i meni kao: ?Ajd'
ti s'nama.? A ja kao neću da kažem: ?Evo odma ću doći, samo
vi krenite stići ću ja vas? nego reko:
- Pa, nije zgodno da ja idem, zato što ja nikad nisam bio član
partije, znači ne mogu da smenjujem rukovodstvo partijsko, nisam
u fabrici nikad radio, ni u jednoj firmi, nemam ni radnu knjižicu,
nemogu, znači direktora da menjam, onog direktora što se obogatio
...
A išla je neka serija ?Robinja Isaura? se zvala ... evo stariji
se sećaju ... Isto kao ?Rosa salvahe?, isto dildike neke totalne
samo malo ipak tehološki, što kažu, korak iza. I to je bila
robinja Isaura ...
- Šta ja da radim ne mogu da protestujem proptiv onih, ovih.
Da ja nosim tablu "Oslobodite robinju Isauru!"
I ja kao:
- HE, He, heee ...
Niko se ne smeje. Onda oni meni, kao:
- Ti se zezaš sa revolucijom kao, znali smo od početka, ti si
izdo našu stvar.
- Vašu - reko - možda jesam, svoju još nisam ...
Al' vidim ja odno vrag šalu, ovi ne pire u ladnu čorbu i još
uz inat napišem ja u to vreme jednu vrlo ozbiljnu pesmu, koja
se zvala ?Proces diferencijacije u kombinatu za proizvodnju
i preradu šećerne repe? ... Možete misliti kako je to bila ozbiljna
pesma, pazi pesma sa takvim naslovom, budala pesma. Ono ?Kući
begaj ...?, znaš totalna zezalica od pesme. Međutim u njoj inkrimisani
stih ?Jebo te voz koji te dono?.
I
oni, za taj stih. Ko ovi za zastave, što ste vi nosili zastavu
od Ferarija, a oni:
- To su strane zastave, sa stranim konjom. Pazi, imamo mi naših
konja oni nose strani. Ha, šta ne nosite šarca, što ne nosite
zastavu sa šarcom, nego sa Ferarijevim konjom.
Zači ,ovaj, oni se uvate za to, kažu:
- Šta si ti to napiso? - a ja kažem:
- To je šala to nije ozbiljna pesma, nemojte tako, to je šaljiva
pesma.
- Ne, ne, ne, ne, ne, ne znaš ti šta govoriš, ti si ovakav i
onakav, mi smo znali to - reko:
- Nije.
- Jeste.
- Šta jebo te voz koji te dono? - reko:
- Pa to je zbog slanine.
- Ma kakve slanine? - odma oni da nije nešto ramazan, na toj
bazi.
- Kakve slanine? - pa reko:
- To je šala kod nas, to nisam ja izmislio, to je kao pošalica
u narodu, zbog slanine. Četrdes' četvrte, četrdes' pete, kad
su dolazili ti vozovi, onda ova sela što su imala više slanine,
što su bolje stajala, oni su mazali šine slaninom da ne mogu
vozovi da zakoče kod njih nego odu u sledeće selo. Tamo se zaustave
... To je činjenica, nisam to ja smislio ... Nije, nije, ...
autorizovano, ... nije ... A ova mesta koja nisu imala elemenat,
podmazni, kod njih se zaustavio voz i oni su izmislili tu rečenicu
?Jebo te voz koji te dono?. To nisam ja.
I oni meni gumice malo seci, buši ha ha ha ha, i ono varijante
i stakla i sve to. Bio je to jedan dosta zeznut period.
I
ja sad još hoću da pravim turneju. I trebali smo da idemo Kulu.
Kula je mestašce jedno lepo u Vojvodini i ja kažem idemo u Kulu.
Kažu oni:
- Ti nisi normalan, gde sad da ideš u Kulu - ja kažem:
- Znam da nisam normalan, al' ne mogu da povežem to sa Kulom
- kažu:
- Ne smeš tamo da ideš, jer tamo su svi sa voza - pa reko:
- Dobro to su moja publika, ljudi koji shvataju da se ja s tim
zezam.
- Ne, ne, ne, ne, ne, da mi ispitamo puls publike.
I odemo mi u jednu radio emisiju da ispitamo puls publike. Pazi
prvi se javio jedan s pulsom dvesta devedeset, deda neki, deda
sa onom kapom, verovatno, što se što se vezuje ko šilja. Uši
što ima, znaš one kape što se spuštaju ... Nosilac spomenice
'39, čoveče, dve godine ranije otišao da zauzme mesto ... I
on na mene:
- ŠTA SI TI NAAAAAAA ...
Ko ovaj što se dero na kontramitingu, onaj siromah što je bio
jedan:
- ŠTA JE OVO NAAEEEEEEE ...
Jel' dobro njemu sad? Jesu ga smirili? Ja sam se ... bojao sam
se za njega ... (zvižduci) ... Ne mojte, nije to tačno, nije
to pravo, mante, ppp, daleko bilo ... Ja sam vido raznih scena
i Tina Tarner je, što kažu, turala na razna mesta, ozvučavala
se na raznim mestima, al' ovaj je čisti petinger, ovaj je za
Palmu, biće, usporeno na palmi:
- HAAAAAAAAEEEEEEEEEEEEEEE ...
Dobro, da ne skrenemo suviše od dede. I deda je meni kao:
- Šta si ti BAAAAA - tu ovo - i šta ti je loše dono voz? - i
ja kao ono voditelju ?stigapu?. A ovaj kao nemoj ?stigapu?:
- Oćete ponoviti pitanje.
- Da, da - kontranapad i on kao:
- ŠTAAAAAETEBIDONO LOŠE voz? - i ja kažem:
- Taštu ... Taštu, čoveče - no further questions. Gotovo dobiven
slučaj. Znaš ono:
- Pa ja nisam znao, izvini - reko:
- Da, da, da ...
BESPLATNE informacije kako da zaradite $100,000.
|
